кончить | |
gen. | впоратися; закінчити; кінчити; скінчити; упоратися; кінчати |
кончиться | |
gen. | дійти; закінчуватися; кінчатися; скінчитися |
пахота | |
gen. | оранка с.-х. |
| |||
впоратися (работу); закінчити; кінчити; скінчити; упоратися (работу); кінчати | |||
| |||
дійти; закінчуватися; кінчатися; скінчитися | |||
померти |
кончить: 7 phrases in 2 subjects |
Agriculture | 1 |
General | 6 |